Prica o Vasi Ladackom Lyrics

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije, ka?u da je bio čudna sorta...

Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti'.
Mati mu je bila plava, tiha, ne?na, jektičava,
Umrla je s trideset I ne'to...

Imali su par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka.
Na astalu navek hleba, taman tol'ko kol'ko treba,
Al' je Vasa hteo mnogo vi?e...

?eleo je konje vrane, po livadi razigrane,
Sat sa zlatnim lancem I sala?e...
?eleo je njive plodne, vinograde blagorodne,
U karuce pregnute čilase, ali nije mog'o da ih ima.

Voleo je lepu al' sirotu, uz'o bi je, samo da je znao:
Vole? jednom u ?ivotu, sad bogatu il' sirotu,
To ne bira pamet nego srce...

Sve se nad'o da će ljubav proći. Zanavek je oti?'o iz sela.
Nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa mira?d?ikom,
Jedinicom ćerkom nekog gazde...

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane,
Sat sa zlatnim lancem I sala?e...
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne,
U karuce pregnute čilase, sve je im'o ni'ta im'o nije.

Propio se, nije proslo mnogo, du?u svoju Đavolu je prod'o.
Znali su ga svi birta?i, tra?io je spas u ča?i,
Ali nije mog'o da ga nađe...

Mlad je, ka?u, bio I kad je umro, sred birtije, od srčane kapi.
Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava
I jo? pamte 'ta je zadnje rek'o...

D?aba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
D?aba bilo sata I sala?a...
D?aba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
D?aba bilo karuca, čila?a...

Kada nisam s onom koju volem,
Kada nisam s onom koju volem.

Kad ja nisam s onom koju volem,
E, kad nisam s onom koju volem.

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Čak I oni slični njemu, kada razmisle o svemu,
Ka?u da je bio čudna sorta..