I,Gorda naspram podsmeha I spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reči bi sve pokvarile,
Samo se ćutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.
O, da mi je da se još jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
Ja nisam hteo da menjam svet deco,
Meni je ovaj bio dobar,
Nisam virio u mikroskope,
Tragajući za virusima neotkrivenim,
Nisam listao encikopledije, išao na prosek..
Ja sam samo hteo da je volim, u Novom Sadu,
Na Dunavu, gde je postojao jedan stari gvozdeni most,
Preko kojeg je prelazila nekad,
Raspustajući one svoje kose,
Kao mrežu svilenu u koju su se hvatale vlati mesečine,
Kao glupe deverike,
Ja nisam hteo da menjam svet, meni je ovaj bio dobar..
Hteo sam samo da je volim na Novom Sadu, na keju,
Gledajući u tvrdjavu, koja je poražena, posle toliko godina..
I ljubeći je, pod onim mostovima.. Kojih nema više..