U jednom gradu negde daleko
Kocijas stari svoju tugu krije
Na svakoj svadbi mladence vozi
A on se nikada zenio nije
Zaljubljen bese u jednu zenu
Dao joj prsten I svima reko
Jednog ce dana nas na vencanje
U kocijama odvesti neko
Na njenu svadbu pozvase njega
Mladence srecne da vozi gradom
Pred svetom tada nasmejan bese
Ali u srcu plako je kradom
Ona je davno udata zena
Da je zaboravi ne moze jos
Kocije stare sve redje vozi
I jedva zaradi poneki gros