Ljubav ne pobeđuje, nijedna od stotine.
To su samo drevne zablude, više izmišljotine,
Maslo ludih pesnika, prevejanih lisaca,
Raznih muzikanata, glumatala I pisaca.
Znam, ljubav ruši zidine ponosa I taštine,
Ali bajke da pobeđuje to su budalaštine.
Lako je izigraju, kao trsku slome je,
Nikoga ne porazi sem onoga u kome je.
Romeo I Julija pravila su kršili, sitnim slovom počeli
Pa krupnom tačkom tu priču završili.
Na vernost se zakleli, samo srca sledili,
Da je tužno tužno je al' nisam ubeđen da su pobedili.
Ljubav je tek akrostih, refren stare arije,
Takvi nikad ne pobeđuju to su koještarije.
Utvrda bez stražare, poharama krunjena,
Naivna I ranjiva, zanesena I zbunjena.
Orfej se oglušio o pretnje I pridike,
Tamni hades prošao pa opet ostao bez Euridike.
Nesretna Karenjina, crni zar na auri inicijal
Puškina zorom ugraviran na kobnoj čauri.
Eeej, u kraj oka tinjaju mali zlatni grumeni,
Daj mi Bože stih da utešim jedan nosić rumeni.
Pa da, ljubav nosi dolamu od vilinskog prediva
I možda ne pobeđuje al' je zato nepobediva.