Šankeru Songtext

von Marcelo

Šankeru,
Ti si moj najbolji drug.
No?as si moj saputnik. Sapatnik. Jer si... tu.
Vidiš ove ožiljke?
Posekli me jezici.
Sve?ano te zabole,
Al' ti me barem ni za šta ne kriviš.

Iskrvari mi iz flaše u ?ašu.
Iz ?aše u dušu, gde nekad živeo je svet.
Uzmi otruj me, samo mi ne kvari
(daj mi)
Ovaj ples sa njom, ovaj zaplet loš, moj napet šou.

Proliv ose?anja, dok povra?am šta sanjam,
Da ti se zgadim da me ne bi slušao do kraja,
Jer su to kafanska sranja. I sluz ispod šanka
Da život postao je i sevdah, i kara.
Ljudi su me popili... vidiš, sad sam samo dance,
što cakli tek pod zadimljenim svetlom kafane.
Al' tu nema epske pri?e, i svi razlozi su fuš stih.
Ljudi iznužde razloge. A tužni su što su tužni.
Zapekli u prirodni ?amot što ih vodi ovamo
Da sednu i šikaju i izmisle svoj razlog.
Nema ?ak ni tragedije što bi dala povod.
Nedoga?aj. Prošluješ. Sav si kao govno.
I sam si kao Bog svoj. Bolestan od ljudi.
Umoran od sebe i istrošen do srži.
Pri?aju o zemlji, uzmu pri?aju o plati…
Pa i ja. I tu sam negde prestao da mladim.
Imaš tri banke, i odjednom nije to-to.
Sve manje raskrš?a, samo mirni put kroz Mordor.
I ne se?aš se kad si na život navuk'o kondom,
I kad se tako ravnodušno slepio sa kožom.
I smeškaš se, živuckaš, sve kul, sve ide dobro.
Tek, bezimena tuga u tebi živi svoj komfor.
Flaširana sinestezija. Ples za vinske muve.
I krivica što nisi umeo bolje da umeš.

Sa dvadeset, gledaš u budu?nost dvogledom.
Nije dobro, ali bi?e bolje dok se tamo do?e.
I grabiš kroz to raskrš?e, i za sve si ro?en!
Izme?u tebe i futura – beskrajno polje volje.
Velika setva nade. Tr?anje kroz kalendar.
Trud, snaga, vera – al' samo jedan treptaj,
I bum – stakla tvog dvogleda su parampar?ad,
Jer udare u budu?nost. I nije baš krasan prasak.
Budu?nost je tu, to je ovo, i nije baš nešto.
Velika žetva trnja, probušeno meso.
Iz rupa curi svašta, ali najbrže nada.
I tako obogaljen, zveraš u cirkus iz pakla.
Bensendirani gra?ani, kasting za Walking dead;
Vo?e i vladari što igraju Game of thrones;
Uklopljivi u svašta suštinski govore – ništa.
Bez etabliranja, etabloidiranje sija.
Žale devedesete, uz tablete za smirenje.
Klinci slave devedesete, uz tAblete za smirenje.
Beše polet za uzlet, al' sve beše samo izlet.
Raskrš?e se suzilo na sokak kojim ideš.
Baloni ispucani po patosu posle žurke.
Plo?a koji preska?e. Iznurene njuške.
Cigara što me puši. U ?aši nešto duše.
I krivica što ne?u umeti bolje da umrem.